Predstavljena studija EURAK-a o Pravosudnoj akademiji u Srbiji

Izvor: Medija centar Beograd

Izvor: Medija centar Beograd

Beograd, 3. februar 2014. – Danas je u Medija centru predstavljena studija „Pravosudna akademija i proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji“, koju je pripremio istraživački tim Evropske istraživačke akademije (EURAK), istraživačka jedinica za demokratiju i vladavinu prava, a podržao Evropski fond za Balkan (EFB), u okviru svog regionalnog programa za politike „Misli i povezuj“.

Na konferenciji su govorili Marko Kmezić, glavni istraživač EURAK-a na ovom projektu, Nenad Vujić, direktor Pravosudne akademije, Vesna Rakić – Vodinelić, profesorka prava na Pravnom fakultetu Univerziteta Union, Igor Banodović, viši menadžer programa u EFB-u i Marko Vujačić, saradnik na istraživanju i moderator konferencije.

Studija je rezultat jednogodišnjeg istraživačkog projekta „Studija o Pravosudnoj akademiji u Srbiji u kontekstu procesa pristupanja EU”, koji se fokusirao na reformu pravosuđa u Srbiji, sa posebnim istraživačkim fokusom na rad Pravosudne akademije. Studija se bavila doprinosom Pravosudne akademije izgradnji kapaciteta u pravosudnom sistemu i delotvornosti njegovih institucionalnih mehanizama, kako iz normativne tako i iz empirijske perspektive.

– Ideja Evropskog fonda za Balkan je da se konkretne preporuke nastale nakon izveštaja Međunarodne komisije za Balkan koje su napravljene 2005, a koje su tada pre svega bile vezane za viznu liberalizaciju i pokušaj da se oslobodi prostor Zapadnog Balkana i da mu se da važnija uloga, pretoče u konkretne programe i inicijative. Jedna od komponenti rada jeste podrška razvoju istraživačkih centara u regionu kroz ovaj program Think and link – „Misli i povezuj“, jer se stalo na stanovište da u regionu ne postoji dovoljno onih organizacija civilnog društva koje nude pristup i  forumlisanje rešenja koja se zasnivaju na dokazima – rekao je Igor Bandović, viši menadžer programa u EFB-u.

Konferencija je bila prilika da se, pored razgovora o mestu i ulozi Pravosudne akademije, razgovara i o opštem stanju u pravosuđu u svetlu predstojećih pregovora o poglavljima 23 i 24 sa Evropskom unijom. Cilj je bio da se kritički proceni da li Pravosudna akademija obezbeđuje profesionalnu kompetentnost sudijama, radi na iskorenjivanju odlika socijalističkog pravnog obrazovanja na pravnim fakultetima koje je decenijama bilo obeleženo rigidnim, autoritarnim i formalističkim treningom, uz održavanje državne kontrole nad kurikulumom i gotovo potpunim odsustvom analitičkih studija sudske prakse, te koliko je proces pridruživanja Srbije Evropskoj uniji doprineo izgradnji kapaciteta za stvaranje nezavisnog, odgovornog, efikasnog i stručnog pravosuđa.

Marko Kmezić Izvor: Medija centar Beograd

Marko Kmezić
Izvor: Medija centar Beograd

– Mi smo zaključili da je napreciznije odabrati četiri merila: sudske nezavisnosti, odgovornosti, stručnosti i efikasnosti. Za pretpostaviti je da su prva dva posebno važna i da prosto bez nezavisnosti nosilaca sudske vlasti čitava priča ne bi imala nikakvog smisla, kao i da bez njihove odgovornosti ceo sistem pada u zamku vladavine pravnika, a ne vladavine prava, što je prvobitna ideja. Međutim i sama nezavisnost i odgovornost ne ispunjavaju svoju pretpostavljenu funkciju ukoliko sudije i javni tužioci nisu pre svega stručni, a dalje i efikasni u sprovođenju svoje funkcije – istakao je u svom uvodnom izlaganju Marko Kmezić, glavni istraživač EURAK-a na ovom projektu.

Nenad Vujić, direktor Pravosudne akademije, u svom osvrrtu složio se sa nalazima studije i zahvalio što se jedna istraživačka organizacija pozabavila radom Pravosudne akademije kao relativno mlade institucije. Istakao je da Pravosudna akademija teži da se shvata sudsku i tužilačku profesiju kao zanat: „Mi nismo fakultet, mi nismo dodatni faklutet, mi nismo rezervni fakultet, mi Pravosudnu akademiju pravimo kao zanatsku instituciju. Vi možete odlično da vladate teorijom, ali ako ne vladate zanatom, praktičnim znanjima, to ne znate da primenite u praksi. Tako je i postavljen naš prijemni ispit, da se kroz njega najviše meri sposobnost kandidata za praktičnu primenu znanja. Imali smo divnih kandiadta koji su znali sve vrste nehata da vam nabroje i lepo obrazlože, ali da ne znaju da u konkretnom slučaju koji izvuku odrede vrstu nehata“, rekao je Vujić.

Vesna Rakić-Vodinelić, profesorka prava na Univerzitetu Union, kritički se osvrnula na mesto i ulogu Pravosudne akademije u pravnom sistemu Srbije: „Naše zakonodavstvo nije našlo neko jasno mesto Pravosudne akademije u pravosudnom sistemu Srbije. Uzroci leže u ustavu iz 2006. koji je među ostalim svojim inovacijama ukinuo jedno telo koje je bilo kompaktno, a zvalo se Visoki pravosudni savet, i koje je kao svoj osnovni zadatak imalo regrutovanje sudija i javnih tužilaca, polazeći od toga da su svi oni zajedno magistrati, tj. da nisu obični državni službenici, nego ili dele pravdu ili pomažu da se do toga dođe. A onda je Ustavom to telo zapravo rabijeno na dva, Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca“, rekla  je prof. Rakić-Vodinelić.

– To je loše jer pogoduje razbijanju magistratske profesije na sudsku i tužilačku, i to u pravcu smanjivanja zahteva nezavisnosti i samostalnosti tužilačke profesije, ne samo u praksi, nego i normativno. Ono što je tu loše jeste što ako vi poverite tužiocu umesto sudu vođenje istrage, a pritom smanjujete institucionalnu nezavisnost javnog tužioca, vi otvarate široko područje za uticaj politike, makar na položaj javnog tužioca. A to sve dovodi da se ta magistratska profesija razbija na dve koje su suprotstavljene jedna drugoj. Potom, ta dva tela su samostalna i razdvojena u svom radu, i vi onda možete da vidite različita merila za disciplinsko kažnjavanje sudija i javnih tužilaca. To je dovelo u pitanje položaj Pravosudne akademije u sistemu, jer ona treba da se bavi edukacijom ne samo kandidata za sudije već i za javne tužioce, a imate zahteve koji postaju sve više divergentni – zaključila je Vesna Rakić-Vodinelić, profesorka prava.

Pogledajte snimak sa konferencije možete pogledati ovde.

Preuzmite tekst studije ovde.

Stupite u kontakt

Partneri

EFB
EURAK Beograd | All rights reserved!